Valuev VS Holyfield

Ruski bokser Nikolaj Valujev odbacio je mogućnost da ukrsti rukavice sa Ivanderom Holifildom.



Svetski šampion u teškoj kategoriji u verziji VBA smatra da je vreme 47-godišnjeg američkog boksera prošlo. "Svaka čast Holifildu i svemu onom što je on uradio. Ali, mi ne želimo da Valujev boksuje sa starcem. Odbili smo predlog za ovakav meč, jer smatramo da bi takva borba u ringu bila, u najmanju ruku, smešna. Holfild je bio veliki šampion, ali, njegovo vreme je prošlo", rekao je Menadžer Vulajeva, Boris Dimitrov. 

 



Holifild je četiri puta osvajao šampionski pojas, a nedavno su se u medijima pojavile spekulacije da želi da se vrati u ring i postane najstariji prvak sveta u istoriji.

 

 



 

35-godišnji Valujev je do sada imao 50 profesionalnih borbi i zabeležio 49 pobeda. Poslednju je ostvario 30. avgusta, kada je u mecu za titulu pobedio Džona Ruisa. Visok je 2,13 metara a težak 147 kilograma. 

 

 

 


Holifild je poslednji put u ring izašao 13. oktobra prošle godine, kada je jednoglasnom odlukom sudija izgubio na poene od tadašnjeg prvaka sveta u verziji Svetske bokserske organizacije (WBO) Sultana Ibragimova.

 

 

 

 

Muhammad Ali

 

 

 

Ali je od samih početaka karijere pokazivao ogroman talent za boks. Već od ranih dana je praktikovao netipičan način borbe, sa spuštenim gardom i brzim kretanjem po ringu. Ta taktika je često opisivana kao 'letim oko protivnika kao leptir, a bodem kao osa'. U amaterskom boksu je karijeru završio osvajanjem zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Rimu 1960. u lako-teškoj kategoriji. Prvu borbu za titulu prvaka u profesionalnom boksu je imao vec 1962. kada je u kontraverznom meču pobedio Sonny Listona, koji je u sedmoj rundi odbio sa izade u ring tvrdeći da ima povredu ramena. I naredni meč je bio interesantan, jer je Liston pao nakon udarca u prvoj rundi za kojeg mnogi danas tvrde da nije bio tako opasan, i da je Liston namerno pao. Te optužbe nikad nisu bile dokazane. Takode je 1962. porazio legenardnog Archie Moorea.

 



Neposredno nakon osvajanja titule Ali je skrenuo pažnju na sebe javnim prihvacćanjem Islama, pod uticajem sekte Nacija Islama uzima ime Cassius X, po ugledu na drugog poznatog člana te sekte Malcolm X-a. Sekta je bila simbol borbe crnačkog stanovništva SAD-a protiv ropstva i ugnjetavanja. Vođa sekte uskoro daje Cassiusu njegovo 'pravo rođeno ime' Muhammad Ali.



U to vreme Ali ulazi i u sukobe se vladom SAD-a, odbijajući regrutaciju za vreme Vijetnamskog rata za šta je bio osuđen. Istovremeno mu i bokserske federacije zabranjuju nastupe i oduzimaju osvojenu titulu koju je do tada uspešno branio više puta. Prekid karijere je trajao oko 3 godine. Danas mnogi žale zbog tog prekida u karijeri, jer je ostalo pitanje kakav bi još napredak ostvario Ali kao bokser da nije bilo tog prisilnog odmora.



1970. godine Ali je konačno ponovno dobio licencu za nastupe, a 1971. je ukinuta presuda na Vrhovnom sudu kojom je bio osuđen zbog odbijanja vojne službe. Nije se dugo čekalo do ponovnog napada na titulu, i to u borbi protiv Joe Fraziera. Ali je tu pretrpeo jedan od retkih poraza, ali se Frazieru revanširao u meču 1974. godine. Ta borba mu je donela mogućnost novog napada na titulu protiv George Foremana koja se održala 1974. godine u Zairu, a postala je poznata kao 'The Rumble in the Jungle' (grmljavina u džungli). Ali je pobedio i osvojio titulu po drugi put, a kasnije je uspešno branio protiv Fraziera i drugih boksera, potpuno je dominirao narednih nekoliko godina. Treći put je titulu osvojio protiv Leon Spinksa 1979. godine, od boksera od kojeg je i izgubio godinu dana ranije, nakon toga povukao se neporažen. Pokušao je da ostvari i četvrti povratak, ali je taj pokušaj završio neslavnim porazom od Larry Holmesa. 

 

 






Kroz sve godine bokserske karijere Ali se osim bokserskim talentom isticao i brojnim kontraverznim izjavama i ponašanjem. Prelaz na Islam, vešto korišćenje medija, specifičan način verbalnog i neverbalnog provociranja protivnika pre, za vreme i nakon borbe čine Alija svakako najprepoznatljivijom ikonom boksa. Ali se danas smatra prvom i najvećom sportskom zvezdom 20. veka. Ipak, veliki broj stručnjaka će se složiti da je Ali možda i najbolji bokser svih vremena, što je on sam za sebe često neskromno isticao u svakoj prilici.
"I am the greatest, I said that even before I knew I was."
"I'm not the greatest; I'm the double greatest. Not only do I knock 'em out, I pick the round."
"I'm so fast that last night I turned off the light switch in my hotel room and was in bed before the room was dark."
"I done wrestled with an alligator, I done tussled with a whale; handcuffed lightning, thrown thunder in jail; only last week, I murdered a rock, injured a stone, hospitalised a brick; I’m so mean I make medicine sick."

 

 

 

 


Usprkos svemu, Ali kao sportista, bokser i osoba danas ima veliki ugled u sportskim i društvenim krugovima SAD-a.

 

 

 


Ali je u karijeri imao ukupno 61 profesionalni meč. Od toga je pobedio u 56 nastupa, uz 37 pobeda nokautom. Nije imao ni jednu nerešenu borbu, a 5 puta je bio porazen.
Takođe se može pohvaliti osvojenim olimpijskim zlatom u Rimu 1960. u poluteškoj kategoriji.



 

Mate Parlov

Mate Parlov (Imotski, 16. novembar 1948. - Pula, 29. jul 2008) je bio jugoslovenski i hrvatski bokser. Bio je olimpijski pobednik na na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu, svetski prvak u Havani 1974. i dvostruki šampion Evrope u poluteškoj kategoriji. Takođe je bio profesionalni prvak Evrope i sveta u verziji Svetskog bokserskog saveza (WBO). Pored evropskih, svetskih i olimpijskih titula, Parlov je osam puta (1967-1974) osvajao titulu prvaka Jugoslavije, dva puta je osvajao Zlatnu rukavicu, a pet puta (1970-1974) titulu najboljeg na Balkanu.


Parlov je roden 16. novembra 1948. godine u Imotskom. Boksom je počeo da se bavi sa 16 godina u Bokserskom klubu "Pula" i posle tri godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji.

Prvi veći uspeh na međunarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postao vicešampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju. Na Olimpijskim igrama u Minhenu Parlov je osvojio zlato u finalu protiv Kubanca Gilberta Karilja, u kojem su oba rivala bila u nokdaunu. Mec je prekinut 21 sekundu pre kraja druge runde, kada se Kubanac četvrti put našao na podu. U Beogradu 1973. odbranio je titulu prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji. Svoju dominaciju u poluteškoj kategoriji potvrdio je na svetskom prvenstvu u Havani kada je osvojio titulu amaterskog prvaka sveta u poluteškoj kategoriji.

Po završetku amaterske karijere otisnuo se medu profesionalce. Dana 10. jula 1976. na Marakani savladao je Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC). Dve godine kasnije Parlov je postao i svetski šampion savladavši u borbi za titulu Argentinca Migela Anhela Kuelja, nokautom u 9. rundi. Titulu šampiona u poluteškoj kategoriji izgubio je porazom od Marvina Džonsona 2. decembra 1978.

Kao amater, Parlov je imao 310 borbi, od cega 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 meceva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva nerešena meca. Na Olimpijskim igrama 1984. bio je selektor bokserske reprezentacije Jugoslavije.

Preminuo je 29. jula 2008. od raka pluca.

 

Vladimir Klitschko odbio Don Kinga

Slavni ukrajinski bokserski šampioni braća Vitalij i Vladimir Kličko odbili su ponudu promotera Dona Kinga da "ukrste rukavice" za 100 miliona dolara.


King je nedavno izjavio da mu je već duže vreme san da organizuje međusobnu borbu braće Kličko, izrazivši uverenje da bi to bio spektakl kakav u bokserskom ringu nikada do sada nije viden.

Na Kingovu ponudu prvi je odgovrio Vladimir, aktuelni svetski šampion u teškoj kategoriji u verzijama IBF, WBO i IBO federacija, koji je istakao da ne postoji novac za koji bi pristao da se u ringu bori sa starijim bratom Vitalijem. 

"Ne razmišljam da se borim iz veoma jednostavnog razloga - srce naše majke to sigurno ne bi izdržalo", kazao je mlađi brat u porodici Klicko. 

King je ovde napravio veoma dobru računicu kada je za borbu između njega i Vitalija, svetskog šampiona u verziji WBC, ponudio 100 miliona dolara i  sigurno je da bi američki promoter na tom meču zaradio najmanje tri puta više.

Džoi Ðardelo

Bivši svetski bokserski prvak u poluteškoj kategoriji Džoi Ðardelo preminuo je u u 78. godini.



Kako je saopštila bokserska Kuća slavnih, čiji je bio član, on je preminuo u staračkom domu od posledica dijabetesa i srčanih problema. Ðardelo je titulu svetskog šampiona osvojio 1963. godine, kada je posle 15 rundi savladao Dika Tajgera. Dve godine kasnije izgubio je titulu u revanš meču sa Tajgerom. 


Poznati bokser profesionalnu karijeru završio je 1967. godine sa profesionalnim rekordom u pobedama, porazima i nerešenim rezultatima 101-25-8, uz 33 nokauta. U boksersku Kuću slavnih primljen je 1993. 

Borba Ðardela i izazivaca Rubina Kartera 1964. godine, između ostalog, tema je poznatog filma "Uragan" reditelja Spajka Lija iz 1999. godine. 

Kartera, crnog boksera koji je 1967. osudjen na zatvorsku kaznu zbog navodnog trostrukog ubistva, u tom filmu je glumio Denzel Vašington. On je u zatvoru proveo punih 19 godina, kada je optužnica povucena. 

 

 



U tom mecu Djardelo je pobedio i odbranio titulu svetskog prvaka. Kasnije su pojedini americki mediji objavili da je on dobio poene od sudija zato što je za protivnika imao crnca, Kartera.